Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер

К О Р Е О Г Р А Ф И Ј Е

РЕПЕРТОАР ПРВОГ АНСАМБЛА

Алај волем дику мог

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaДиван је кићени Срем, распеван, разигран и весео. Ево приказа игара из равнога Срема кроз најпознатије и најлепше игре и песме из ове области. Песма и игра разгали и развесели публику од самог почетка, а љубавна прича, као најчешћи пратилац младалачког доба у стварном животу као и на сцени, је исписана и овом кореографијом. Овакав приказ Сремачких игра и песама је веома близак народном стилу и техници игре. Играчки ансамбл Опленца показује способност адаптације и одигравања у веома широком спектру поимања стила и технике саме фолклорне игре. Бећарац и весели дијалози момака и девојака преплављују сцену, пева се о вину и љубави.

А ви вија, момчетија, што стојите та гледате?

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСеденћарски хумористични напеви, певачки дијалози између момака и девојака описују дух младости у играма источне Србије. Ово су игре из шире околине Босилеграда које слојевито показују богатство и лепоту народних мотива у песмама и играма из ове области. Већ неколико година игре овог локалитета су веома популарне и доста игране у свим квалитетним српским друштвима. У овој ауторизованој Опленчевој верзији игре су сложене по неуобичајеној динамичкој шеми и у јасном опредељењу ствараоца ка постављању кореографија које су по теорији сценске уметности `говор слика`. Исказана је жеља и аутентичан приступ, различит креативни сензибилитет и радостан играчки афинитет према овом поднебљу.

Бујановац и Јужна Србија

Кореографије Србољуба Нинковића
Јужна Србија је веома интересантна по веома динамичним играма, богатим и разноврсним мелодијама, често присутним утицајем старовремског оријенталног ритма, са јасно израженим посебностима које ове области имају. Разноликост игара, богатство песама, у тексту, као и у ритму, дале су могућност за стварање кореографија веома високог уметничког нивоа.

Врањска свита

Кореографија: Бранко Марковић
koreografijaНајбоље остварење Маестра Бранка Марковића, јединственог у својој уметничкој поставци балканских карактерних игара на сцену. Кореографија се састоји из три дела:
1. Врањанка, женска игра
2. Тешко оро, мушка игра, игра чорбаџија
3. Чочек, циганска игра
Ово је кореографија која музиком и игром најуспелије приказује петовековни утицај Оријента на Балкану. Време мајсторски описано у делима Боре Станковића – варош Врање препуна `ћепенака – продавница и `авлија` - дворишта `турског типа` - назива који су се и у језику и у народу сачували до данас. Прва два дела показују игре градског становништва, а у Маестровом мизансцену циганска братија Коштане, песмом, игром, еротичношћу и музиком разгали Миткета, чорбаџије, и све присутне у `собини`, што се сликом, музиком и енергијом играчког ансамбла без резерве преноси и на гледалиште. Звекет даира и музички прасак грнета, потпомогнути добовањем тупана даје прави карактер разузданој игри Цигана.

Гламочко нијемо коло

Кореографија: Србољуб Нинковић
Игра без музичке пратње. Основни ритам се постиже снажним и темпераментним корацима по тлу као и звуком дуката којима се по традицији украшавала народна ношња, што је у то доба говорило о друштвеном статусу и личном богатству младе и њене породице или храбрости мушкараца чија су прса украшаван токама или знамењима стеченим на бојном пољу у одбрани куће, племена и отаџбине.
Искушавањем жене снажним покретима у вођењу игре, требало је испитати њено здравље и способност да подиже и негује породицу. Тако је бирао 'сваки своју', за игру, али и за остатак тежачког живота Срба у сиромашним и неразвијеним врлетима Динарског масива.

Играчка фантазија, рапсодија у црвеном и црном

Кореографија: Владимир Херцог
koreografijaСтилизација покрета на предивне музичке теме,ухваћена танка нит - покрет у плесу на теме и по стилу негде између рапсодије цигана и китњастог динамичког чардаша. Приказ виртуозне мађарске игре, обавезујућег чардаша, корака и покрета целог тела, грациозност девојке, енергија момка, уиграност и усклађеност играчког пара. Утисак је да мушкарац потпуно доминира у вођењу игре са својом партнерком у моментима заједничког дељења.Циганска рапсодија у невидљивом споју са карактерном мађарском музиком уз препознатљив тон цимбала и кларинета, милозвучно и разгаљајуће делује на цео аудио слушни систем гледаоца.

Игре из Јасенице

Кореографија: Славица Михајловић
koreografijaСве игре Централне Србије се по начину извођења одликују посебним стилским и технички `меким` одигравањем, на полупрстима, пуне су преплета, заплета, треперења тела и лаких поскока. Наравно да постоји и разлика од ове уопштености у зависности од састава становништва посматраног краја, пређашњих миграционих креатања и донетог фолклорноиг наслеђа. Песме су поетичне, и најчешће су са љубавном тематиком.

Игре и пјесме из Црне Горе

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaПриказују динарски карактер и понос човека из ових крајева, његов став и однос према природи и окружењу, где је живот тежак а сама природа помало сурова и не баш тако дарежљива. Самим тим природа у човеку ствара племениту супротност па он јасно испољава сву своју снагу, врлине, доброту и отвореност ка другоме. Притајена неисказана љубав огледавала се кроз неизбежну игру и пјесму као начин да се живот, друштвене и породичне норме јасно одреде: женидбе и удадбе често су долазиле после упознавања у колу и представљања младежи и породица једних другима. Снажни горштачки покрети, високи скокови, доминација мушкарца, смерност жене, само су неке од особености ових крајеа које су у игри и песми, и у њиховим порукама узајамно шаљу и јасно виде. Јединствено коло на колу као посебност црногорског фолклора, здравице које се и данас на скуповима радо упућују, само су неки од додатних елемената који утичу на стварање блискости гледаоца са групом играча на позорници.

Јелено девојко

Кореографија: Владимир Спасојевић
Богато играчко и певачко наслеђе долином Црне реке, око Бољеваца као центра, приказано је кроз неколико најпознатијих српских игара из овог краја: Богданкино коло, Кесер, Трговачко коло, Поломку и Руменку. У кореографији је истакнута посебност стила играња читавог региона, нарочито кроз игру Руменка која је и данас најрађе играна у овом делу Србије, у Бољевцу, као и у нишкој и сокобањској области.

Ко се прима сеје моје

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaСвадбени обичаји, песме и игре које те обичаје прате у Буковици и Книнској крајини су пуне животне радости и динарске енергије која се прелива са сцене на публику. Духовити стихови песама и њихов тон описују време разбибриге младих људи али и веома озбиљно говоре о традиционалном гледању на живот, брак и породицу. Опраштање од породичног дома и долазак на ново огњиште где млада започиње заједнички живот са својим изабраником, а у своју нову кућу доноси све позитивне особине и карактер своје лозе, сликовито и верно традицији приказане су у овој кореографији каја аутентично описује све радосне аспекте свадбеног чина. Дипле у уводном делу дају потребну атмосферу а сама игра је без музичке пратње – само уз пратећу песму и команду на глас.

Легенда о Натами

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaОбрада познатог народног обреда у традицији Влаха Унгурјана из села Плавна у Неготинској крајини. Више силе помажу сељанима да открију једног од мештана који причини неку материјалну штету другоме, непоштеног и завидног међу њима, па се он, психолошки притиснут заједничким обредом, сам покаже и осталима призна своју грешку. Овај обред је локалној заједници служио као морални кодекс и филтер за уобичајено позитивно понашање и за уређење односа у самом селу.

Леле Стано т`нка Стано

Кореографија: Владимир Херцог
koreografijaОстаци прехришћанских паганских обичаја и веровања у игрању о Покладама су и данас присутни у Србији, наравно у савременим формама њиховог извођења. Данас су ови обичаји највише присутни у Војводини, области око Пожаревца, у Гружи и у Сиринићкој Жупи на Косову. Ове игре су извођене на Беле Покладе у сврху подстицања плодности у природи, у време доласка пролећа и обнове вегетације. Бела недеља која претходи је период весеља, маскирања и извођења шала које у извесној мери носе и еротску ноту. Паљење великих ватри по сокацима и пред скоро сваком кућом је у обреду имало за сврху да помогне Сунцу да ојача, па да после зиме и мрака донесе јачу светлост и бољу плодност. Гарављење лица и дељење за душу симболизује култ покојника и везу са преминулим члановима заједнице. Динамичне игре, богате и разноврсне мелодије, успешно потпомажу осликавање ведре атмосфере и конкретизованог уметничког описа покладних обичаја.

Покрај Рушке

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaИгре из Владичиног Хана и околине. Занимљива солистичка минијатура, однос момка и девојке испричан кроз директан певачки дијалог. Темперамент југа, полетност, енергија и различитост стилова у оквиру ове сложене играчке композиције, у сјајном светлу приказује сав потенцијал и перспективу Опленчевих фолклорних група.

Пошла Тројанка на воду

Кореографија: Владимир Спасојевић
koreografijaКомпозиција игара махом бугарског живља из Шопске области, ситни, технички веома сложени кораци уз неизбежно надигравање момака и девојака, и показивање њиховог великог играчког умећа. Композиција и аранжман музичких тема по укусу Милана Голубовића дају полет и радост при слушању и интерпретацији, како музике, тако и игре. Ово сценско дело јасно опредељује стилизацију, и у музици и у игри. У композицији игре која носи све карактеристике области коју описује, Тројанка је једна од новијих кореографија која се највише изводи и најрађе игра на актуелној аматерској фолклорној сцени Србије и употпуњује стилизовани уметнички програм у неколико друштава. У надигравању са момцима девојке нимало не заостају у извођењу веома сложених и тешких елемената. Разноврсност ритмова и музичко-играчког темпа, у новој еволуцији кореографије где у њеном средњем делу доминира игра под називом Шопка, нова је и посебна коју изводи само играчки ансамбл Опленца. Бис игра под називом Бугарка је раније опредељивала и назив ове кореографије.

Скопска Црна Гора

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaКарактеристичне игре из Македоније, из области северно од Скопја као и самог Повардрја. Зналачки су одабрани и обрађени најлепши и најпознатији мотиви из ових крајева. Темпераментне игре у лепој музичкој обради, чучњеви, окрети, полет и виртуозност у игри, посебно мушког дела ансамбла дарују оку и уху гледаоца незабораван доживљај. Да споменемо да се не каже за бадава: Ако идеш кроз Босну – ћути, не пјевај, кроз Србију – немој играти, а пролазећи кроз Македонију – нити играј нити певај: срамотно би било поред тако добрих играча и певача у толиком броју у свакој етнокореолошкој области југа Балкана.

Срем

Кореографија Србољуб Нинковић
Диван је кићени Срем, распеван, разигран и весео. Дат је приказ кроз најпознатије и најлепше игре и песме из ове области. Кореографија разгали и развесели публику од самог почетка, а љубавна прича, најчешћи пратилац игре и песме, и овде је присутна.

Српске сватовске игре Косовског Поморавља

Кореографија: Србољуб Нинковић
koreografijaСрпске игре и песме са Косова и Метохије су међу најлепшим играма са ширег балканског простора. Посебна лепота речитатива и једнставност музичких фраза, поготову архаичност музичког 7/8 такта, дају умилност и наглашену емотивност естетски обликоване песме и игре. Редослед игара и песама приказан у овој кореографијије, у не тако давним временима, строго је морао да се поштује, као неписани народни обичај. Свадба почиње Свекрвиним колом којим она носећи хлеб (за плодност) и украшено сито (за берићет), исказује своју љубљв према младенцима. На крају се свадбена свита препушта разузданим ритмовима Селског ора, пуног грациозних и широких покрета, чучњева и окрета уз неизбежну громогласну пратњу тупана.

Српско коло

Кореографија: Србољуб Нинковић
Речи и музика `Српског кола` говоре о јединству и братству целог српског народа. Игре су у кореографској композицији складно приказане у живописним костимима из различитих крајева Србије.

Тамбура љубави

Кореографија: Србољуб Нинковић
Пастирско надригавање две тројке момака у композицији игре по музичким темама са локалитета Стара Планина. Чика Добра је био најпознатији и најплоднији кореограф свог времена на простору некадашње заједничке државе.

Циганска игра

Кореографија: Добривоје Путник
koreografijaНајлепша стилизована минијатура која је до сада направљена на српској фолклорној сцени. Веома је захтевна у свом извођењу, а технички, стилски и карактерно тражи посебне солисте играче који јој дају волумен и облик. Опленчева верзија је једна од најкарактернијих и најбољих. Мала циганска заједница из Војводине је дала материјал Добривоју Путнику да уз музику великог композитора Станојла Рајичића створи ово ремек дело са љубавним мотивом. Кореографија говори и показује страст Цигана који своју љубав умеју и да покажу, да узму и да дају, како једно другом у играчком заносу, тако и публици.

Шопске игре

Кореографија: Драгомир Вуковић
Култна кореографија једног од најбољих српских кореографа свих времена и данас се налази на репертоару храма светског фолклора, ансамблу Мојсеев, Москва, Русија. Композиција игара бугарског живља из Шопске области, ситни, технички веома сложени кораци уз неизбежно надигравање момака и девојака, и показивање њиховог великог играчког умећа. Композиција музичких тема једног другог великана музичке сцене Србије који је трасирао музички изглед, дух и физиономију Националног ансамбла Србије, Коло, Београд, великог народног уметника, маестра Петра Јосимовића, дају полет и радост при слушању и интерпретацији, како музике, тако и игре.

Иде Миле лепо се обуко

Kореографија Владимир Спасојевић
Сплет најлепших играчких и певачких мотива из Централне Србије. Аутентична композиција кореографског сликања која у карактерном смислу, игром и песмом описује профил Шумадинца, његов однос према животу, миран карактер али и страсну лиричност у односу момка и девојке који се срећу на сабору, или у црквеној порти, током многобројних традиционалних народних светковина. Модерна кореографија са народном потком разнежиће познаваоце српске традиције, а хармонијом музике и песме, као и складношћу и лепотом покрета и корака, својим визуелним обликом, лако ће допрети и до непознатог гледаоца.

Акума с жукм нои ! (А сад да ми заиграмо)

Kореографија Владимир Спасојевић
Дело посвећено пријатељу и сараднику Проф. др Драгославу Антонијевићу (1930-2001), Академику Српске Академије Наука и Уметности
"Батрна, ропота и унгурјана, са комбинацијама дводелног и троделног такта, издвајају влашке игре као специфично кореолошко наслеђе. Синкопирани удар о земљу симболично означава убијање зла, савладавање хтонских сила, чији пандан чини нада, васкрсење и светлост. С друге стране, у играчко-ритмичном додиру женског и мушког тела у неким влашким играма, и њиховог чулног гибања, долази до имагинарног повезивања родне моћи жене и родне моћи земље, до симболичног споја мушке оплодне снаге и оплођавања уопште, уздигнутих из реалности и донетих на ритуалну платформу најлепше естетски изражене, не само метафоричне, него и стварне љубавне игре.""25 година Црноречја у песми и игри", Проф. др Драгослав Антонијевић, Бољевац, 1995. године

Пушко ле пушко мори мартино

Кореографија: Владимир Херцог
Стилизована кореографија направљена по Мири Сањини, поводом гостовања првака Националног ансамбла Коло, Београд, са СКУД Опленац на Северно Америчкој турнеји у пролеће 2010. године. У првом делу композиција је значајно сликовно проширена по броју и по саставу извођача. Симболично приказује историјску борбу комита - хајдука и устаника са простора данашње Јужне Србије, Косова и Македоније против турских и бугарских освајача. Култ оружја, култ страдања, узвишеност у вечним идеалима и жеља за слободом су кроз покрете и карактеран играчки став приказани у овој кореографији. Аутентична верзија аутора без односа са познатом кореографијом госпође Мире Сањине из 1952. године, коју у Србији изводи Ансамбл Коло по композицији Крешимира Барановића, и варијанти на тапан коју на свом репертоарау и данас чува АКУД Крсмановић, Београд, планирана је за следећу концертну сезону СКУД-а Опленац.

РЕПЕРТОАР ОМЛАДИНСКОГ АНСАМБЛА

Игре из Белице

Игре из Груже

Игре Подибарског краја

РЕПЕРТОАР МЛАЂИХ ДЕЧИЈИХ ГРУПА

Игре из Западне Србије

Игре Шумадије и Поморавља

Игре Косова и Метохије

Send us an e-mail with your name, age, and activity you are interested in to:
Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it to pre-register, or register in person every Saturday
from 10 am to 1 pm from September to June

 
Сва права задржана © 2012 СКУД Опленац
Powered by:ClueDesign